Опет смрт Смаилаге Ченгића 0001    Пију вино четири војводе 0002    У Дробњаку, у племену јаку, 0003    У Петници, турској касапници, 0004    На тананој Караџића кули. 0005    Најпрви је Церовић Новица, 0006    А до њега Петар Кршикапа, 0007    А до њега Караџићу Шујо 0008    И до њега Ђоко Маловићу; 0009    Вино служи Мара војводина. 0010    Кад се војводе напојише вина, 0011    Онда су о свачем енглез заметнули, 0012    Те се фале о добру јунаштву; 0013    А им вели војводина Мара: 0014    „Не вал’те се, ни чим имате, 0015    Нек’ се фали Ченгић Смаилага, 0016    Који чини зулум у Дробњаку, 0017    Узима вам коње и волове, 0018    А узима благо небројено, 0019    Турци љубе цуре по Дробњаку! 0020    Сад, војводе, вама јазук било, 0021    Тридесет има трудни ђевојака, 0022    Све што им начинили Турци! 0023    Да ви јесте големи јунаци, 0024    Ви би како с агом заратили 0025    И агину осијекли главу!” 0026    Онда вели Ђоко Маловићу: 0027    „Није ласно с агом заратити 0028    Ни агину главу осијећи!” 0029    Онда Петар оком намигнуо: 0030    „Не вичите, три српске војводе!” 0031    Отале је Ђоко полазио 0032    И отиде својој танкој кули. 0033    Тада њима Петар говорио: 0034    „Сад што ћемо, три српске војводе? 0035    Ево Ђоке душманина нема — 0036    Како ћемо аги доскочити?” 0037    Онда вели Церовић Новица: 0038    „Ласно ћемо аги доскочити — 0039    Да идемо на славно Цетиње, 0040    Да молимо господин владику, 0041    Да нам да силовиту војску!” 0042    Новицу су сва три послушали. 0043    Како ујутру виђен дан освану, 0044    Посједоше три добра коња 0045    И дођоше на Цетиње славно. 0046    Кад дођоше господин владици, 0047    Бијелу му пољубише руку. 0048    Три војводе сједе крај себе, 0049    Сва три су сузе проливале 0050    Уз кољено господин владици, 0051    И изнијеше крваве мараме. 0052    Кад господин књигу прогледао 0053    Од велике сиротиње раје, 0054    Господина сузе пропануле 0055    Како плаче раја од Дробњака, 0056    Па господин њима говорио: 0057    „Не могу ви дати силовите војске, 0058    Ер ја не смем од русиског цара; 0059    Но ако сте ви собом јунаци, 0060    Даћу ја вама кутију дуката 0061    И ево ви триста службеника, 0062    Па кад ага дође у Дробњаке, 0063    Ударите аги на Дробњаке, 0064    Те Бог да агу савладате — 0065    Ево вама кутија дуката!” 0066    Па им даде кутију дуката. 0067    Све војводе Новицу погледаше, 0068    Смију ли благо приватити. 0069    А Новица благо приватио, 0070    Господину пољубио руку; 0071    Пред њим су се сва три поклонила 0072    Да ниједан проговора нема 0073    На Турчина пушку окренути. 0074    Док ујутру виђен дан свануо, 0075    Три војводе коње посједоше 0076    И одоше у племе Дробњаке. 0077    Истом они дошли у Дробњаке, 0078    Тако њима добра срећа била, 0079    Док ево ти турског коњаника 0080    Да му купе таин и иштиру, 0081    Да изнесу масло и погачу, 0082    Да изгоне велике волове 0083    И велике бијеле овнове, 0084    Да износе на Мљетачко поље. 0085    Истом они таин искупили, 0086    Док ево ти аге Смаилаге, 0087    На Мљетачку чадор разапео. 0088    Све војводе њему долазиле, 0089    Потље старца петра Кршикапе, 0090    Све доносе данке и араче. 0091    Онда стаде глобит’ сиротињу: 0092    Најпри је попа Милутина оглобио, 0093    Удари му штапа пет стотина 0094    И узе му таман гроша пет стотина. 0095    Новица му тада говораше: 0096    „Јер то, ага, на зло ударио, 0097    Јер нам уби попа свештеника?” 0098    То рече, а на ноге скочи, 0099    Па ето га до коња својега, 0100    Па побјеже кули у Тушину, 0101    А тако му добра срећа била. 0102    Када дође кули у Тушину, 0103    Док ево ти старца Кршикапе 0104    Ђе он води ешст стотина Брђана. 0105    Кад Новица угледао војску, 0106    Покри војску у зелена луга. 0107    Док ево ти књиге шаровите 0108    Од Турчина Ченгић-Смаилаге: 0109    „А Новица, оди на Млетачко, 0110    И дозови старца Кршикапу, 0111    Поклоњам вам данке и араче, 0112    Не одмећ’те рају од Дробњака!” 0113    Новица му књигу начинио: 0114    „Спремићу ти господску вечеру 0115    По мојој сестри Анђелији; 0116    Сутра ћу ти доћи на Мљетачко 0117    И довешћу Петра Кршикапу — 0118    Чуће Босна и Ерцеговина 0119    Како ћу ти доћи на Мљетачко!” 0120    И опреми господску вечеру, 0121    И донесе л’јепа Анђелија, 0122    И ага јој даде маџарију 0123    И ага је пита за Новицу. 0124    Анђелија каже за Новицу: 0125    „Оде кули Петра Кршикапе 0126    Да доведе сутра Кршикапу, 0127    Да донесу данке и араче!” 0128    Деспет аги Смаил-аги било, 0129    Па зло рече, на зло му свануло: 0130    „Сутра ћу га на колац набити!” 0131    А добро му рече Анђелија: 0132    „Нећеш, богме, ага, ако Бог да, 0133    Већ ће пукнут’ са Јаворја муја, 0134    Па ће удрит’ у чадора твога, 0135    Ту ће убит’ агу и кадију!” 0136    Онда ага говорио Турцима: 0137    „Чујете ли, Турци крајишници, 0138    Што говори куја Анђелија — 0139    Да ће удрит’ власи са Јаворја, 0140    Овде заклат’ мене и кадију; 0141    Ама неће никад довијека 0142    Када ћу сутра попалити Тушину 0143    И у њој кулу Новичину 0144    И четири куле Церовића, 0145    Све до куле старца Кршикапе, 0146    Његову ћу запалити кулу, 0147    Код ње старог Петра објесити!” 0148    Ма му тако мили Бог не даде. 0149    Анђелија сађе у Тушину, 0150    Брату каже што ага говори. 0151    Новица је свима говорио: 0152    „Чујете ли, браћо сваколика, 0153    Коме сутра мили Бог поможе, 0154    Те агину осијече главу, 0155    Ево њему иљаду дуката, 0156    А даће му господин владика толико. 0157    Даће му од злата медаљу, 0158    Која ваља иљаду дуката!” 0159    И отален на ноге скочише, 0160    Сви се јаком Богу помолише; 0161    Пред њима Дамјановић Мирко, 0162    Он понесе свилена барјака, 0163    Одоше на поље Мљетачко, 0164    И тако им мили Бог поможе. 0165    У саба су аги ударили 0166    На његове свилене чадоре, 0167    А Новица доћера дората 0168    Пред агина свилена чадора, 0169    Те агина уграби алата, 0170    На коме је ага добивао 0171    Куд је год ага ударао. 0172    Под чадором заклаше кадију. 0173    Побјеже им ага Смаилага 0174    На парипу Сарајлије Салка; 0175    Дочека га Дамјановић Мирко, 0176    Па запали везеном шишаном, 0177    Међу очи агу погодио. 0178    Ага се наже низ коња парипа, 0179    Дочека га Дамњановић Мирко, 0180    Те његову осијече главу — 0181    Бог помог’о и ко га родио! 0182    Ту педесет ага посјекоше, 0183    Покупише благо готовину 0184    И турске су коње појагмили, 0185    Однијеше главе од Турака.